Марко Краљевић и вила 0001    Гором језди Краљевићу Марко 0002    И с њиме је Милош Обилићу. 0003    Кад су били среди горе чарне, 0004    Беседио Краљевићу Марко: 0005    ”Побратиме, Милош Обилићу, 0006    Поп’јевај ми, те ме разговарај, 0007    Нешто ме је санак обрвао, 0008    Бог ће дати, те ће добро бити!” 0009    Беседио Милош Обилићу: 0010    ”Побратиме, Краљевићу Марку, 0011    Поп’јев’о б’ ти и рад би ти био, 0012    Ал’ сам синоћ натп’јевао с’ с вилом, 0013    Па сам курву натпјевао вилу, 0014    Љепше ми је грло нег’ у виле, 0015    Љепше су ми пјесме цароставне, 0016    Те је мени запр’јетила вила – 0017    Ди ме чује у гори зеленој, 0018    Да ћ’ запети оне б’јеле стр’јеле, 0019    Устрелити у срце јуначко, 0020    А кроз грло у срце јуначко, 0021    Дино калпак чело не покрива!” 0022    Но то Марко, ништа и не хаје, 0023    Већ Милошу ’вако проговара: 0024    ”Не бој ми се, Милош’ Обилићу, 0025    Док је мога виловита Шаре! 0026    Све су мени посестриме виле, 0027    Само није вила Равијојла; 0028    Ако Бог да и срећа донесе, 0029    И та ће ме данас побратити! 0030    Већ поп’јевај танко гласовито 0031    Док је мога виловита Шаре, 0032    Док ми десне на рамену руке 0033    И мојега лака шестопера!” 0034    Кличе Милош српски поп’јевати 0035    Танковито кано б’јела вила, 0036    Гласовито к’о лепа дјевојка. 0037    И та ј’ Марку пјесма омилила, 0038    Па се Марко на кош наслонио, 0039    Па је онда Марко задр’јемао. 0040    Кад су били сред Мирош-планине, 0041    Надлети се вила Равијојла 0042    И устрели Милоша јунака, 0043    А кроз грло у срце јуначко, 0044    Дино калпак чело не покрива. 0045    Паде Милош на зелену траву 0046    И јошт глава њему проговара: 0047    ”Побратиме, Краљевићу Марко 0048    Устрјели ме иза горе вила, 0049    Иза горе са студене ст’јене!” 0050    Па се трже иза санка Марко 0051    И устрже коња и уздице – 0052    Како га је лако устргао, 0053    На стражња је кољена клецао, 0054    Из уста му модар пламен лиже, 0055    Из копита огањ ватра сипа. 0056    Мучи Шаре, ништа не беседи, 0057    Узду гризе, а ушима стриже, 0058    Брзу пјену за челенку баца, 0059    Три корака у висину скаче, 0060    А четири добра унапредак. 0061    Беседи му Краљевићу Марко: 0062    ”Давор, Шаро, давор, добро моје, 0063    Ако ли ми не састигнеш вилу, 0064    Очи ћу ти ножи извадити, 0065    Ноге ћу ти сећи до колена, 0066    Пуштаћу те у гору зелену 0067    Да се бијеш од јеле до јеле 0068    Кано тица од гране до гране, 0069    Кано што ћу без побрата мога, 0070    Побратима Милош’ Обилића; 0071    Ако ли ми стигнеш, Шаро, вилу, 0072    Чистим ћу те сребром потковати, 0073    И са златом гриву помешати, 0074    И међ’ очи драг камен метати 0075    Да ми видиш у по ноћи тавне, 0076    У по ноћи кано у по дана!” 0077    Мучи Шаре, ништа не беседи, 0078    Узду гризе, а ушима стриже, 0079    Брзу пјену за челенку баца, 0080    Три корака у висину скаче, 0081    А четири добра унапредак. 0082    Сађе с коња Краљевићу Марко, 0083    Притеже му та добра кољена, 0084    Па он оде кроз гору зелену 0085    Да потражи вилу Равијојлу. 0086    Добра га је срећа намерила – 0087    Сједи вила за студеном ст’јеном, 0088    Она сједи у Мироч-планини, 0089    Она чешља своју русу косу. 0090    Кад опази и Шару и Марка, 0091    Прну вила небу за облаке. 0092    Али Шаре вриском проговара: 0093    ”Господару, Краљевићу Марко, 0094    Оће нам се да сакрије вила, 0095    Да залети небу за облаке!” 0096    Прну Шаре, полети за вилом. 0097    Кад се вила пови у облаке: 0098    ”Оће нам се курва уварати!” 0099    Господару, Краљевићу Марко, 0100    Камо теби у рамени рука 0101    И камо ти шестопера твога?” 0102    Кад је Марко саслушао Шару, 0103    Он се ити добре итимице, 0104    Десном руком, лаким шестопером, 0105    Љепо Марко погодио вилу, 0106    Међу плећа, међу б’јела крила, 0107    И како је лако ударио, 0108    Са црном је земљом саставио, 0109    С црном земљом и зеленом травом. 0110    Вила га је Богом братимила: 0111    ”Богом брате, Краљевићу Марко, 0112    Богом брате, и светим Јованом, 0113    Не удри ме лаким буздованом, 0114    Већ ме пуштај у гору зелену 0115    Да берем свакојака биља. 0116    Да ја лечим побратима твога, 0117    Побратима Милош’ Обилића, 0118    Побратима и мога и твога!” 0119    Она бере биља свакојака, 0120    Често бере, чешће се одзива: 0121    ”Ево мене, побратиме Марко, 0122    Ево мене, утећи ти нећу!” 0123    Кад набере видовите траве, 0124    Посула је Милош’ Обилића, 0125    Ђипи Милош канда је заспао. – 0126    ”Богом брате, Краљевићу Марко, 0127    Не дај мене Милош’ Обилићу 0128    И не дај ме коњу шареноме, 0129    Веће шећи куда теби драго, 0130    Чини сада што је теби драго!” 0131    И Милошу побрату беседи: 0132    ”Побратиме, Милош’ Обилићу, 0133    Иди сада куда теби драго 0134    И поп’јевај како теби драго, 0135    Љепше ти је грло нег’ у мене 0136    И љепше ти пјесме цароставне!” 0137    Оде Марко с побром пјевајући, 0138    Вила оста крила видајући, 0139    И после су братски живовали.